U drevnom Egiptu, obrve su bile predmet velike pažnje i značaja. Korišćenje kohla — tamnog pigmenta koji se nanošio oko očiju i na obrvama — nije bio samo estetski trend, već i ritual zaštite. Egipćani su verovali da kohl štiti oči od sunčevih zraka i zlih duhova, a istovremeno simbolizuje moć i visok status. Egipatske slike i skulpture često prikazuju osobe sa naglašenim obrvama koje su bile pažljivo oblikovane i ukrašene, što je odražavalo njihovu društvenu poziciju i bogatstvo.

U Rimskom carstvu, obrve su takođe imale poseban značaj. Dok su u početku Rimljani imali tendenciju da čupaju obrve kako bi postigli glatko čelo koje se smatralo lepim, tokom vremena je došlo do promene u trendovima. U određenim periodima, oblikovanje obrva je postalo indikator društvenog statusa. Osobe visokog društva i bogatstva često su se trudile da imaju perfektno oblikovane obrve, dok su niži slojevi društva imali skromnije stilove.

Tokom srednjeg veka u Evropi, obrve su bile predmet različitih estetskih normi. U ženskim krugovima, posebno u 14. i 15. veku, bilo je popularno čupanje obrva da bi se postigao vrlo tanak i savršeno zaobljen luk. Ovaj izgled je bio smatran simbolom čistoće i nevinosti. Žene su često čupale obrve kako bi postigle „idealni“ izgled koji je bio u skladu sa tadašnjim estetskim standardima. Ponekad su čak i čupali dlačice iznad usne da bi se postigao efekat visokog čela.

U renesansi, estetski standardi su se promenili, a s njima i normativi vezani za obrve. Dok je prethodni period favorizovao vrlo tanak oblik obrva, renesansni umetnici su se okrenuli prirodnijim oblicima. Žene su se trudile da održe obrve u skladu sa prirodnim oblicima svog lica, bez ekstremnog čupanja. To je odražavalo širi povratak prirodnom izgledu i promenu u estetskim vrednostima.

U azijskim kulturama, obrve su imale različite uloge i značaje. Na primer, u Japanu su u Edo periodu žene često koristile bintsuke abura, specijalno ulje za negu obrva koje je takođe služilo za očuvanje njihove boje i gustoće. U Kini, tokom dinastije Ming, obrve su bile predmet pažnje u umetnosti i književnosti, gde su često predstavljene kao simbol ženstvenosti i delikatnosti.

U 20. veku, trendovi vezani za obrve su se radikalno menjali. Od debelih, prirodnih obrva koje su bile popularne u ranom 20. veku, do tanjih i precizno oblikovanih obrva u srednjem delu veka, pa sve do današnjih trendova koji favorizuju različite stilove od prirodnog do savremeno oblikovanog izgleda. Svaki period donosi svoje trendove, a moda oko obrva i dalje se menja u skladu sa promenama u društvenim normama i estetskim idealima.

Obrve su oduvek bile više od jednostavnog estetskog detalja; one su bile i simbol društvenog statusa, religijske zaštite i kulturnih vrednosti. Od drevnog Egipta do modernih trendova, običaji vezani za obrve odražavaju promenljive estetske norme i društvene vrednosti kroz vreme. Razumevanje istorijskog konteksta može nam pomoći da cenimo kako su ove male dlačice na našem licu oblikovale našu prošlost i nastavile da utiču na naš izgled i percepciju u savremenom društvu.